„Ne volim te. Jebote, ne volim te!“

Nisam sigurna da se sećam trenutka kada sam prestala da volim. To se jednostavno dogodilo. Ustala sam jedno jutro i shvatila da više ne volim. Da ne volim čoveka sa kojim živim, čiju kožu do najsitnijih detalja poznajem, u čijim očima sam se utapala, u čijim rukama sam spavala, od čijih usana sam živela... Više ga nisam volela, ne jer sam zavolela drugog, ne jer sebično volim sebe, ne jer sam imala novi hir, novi plan koji nije i njegov plan. Nisam ga volela.

Gledala sam nekoga koga poznajem, ko mene poznaje toliko da me zastrašuje, a više ga nisam volela. Ljubav je otišla. Napustila nas. Pobegla od mene, od njega. Okrenula nam leđa. A ja je nisam jurila, niti preklinjala da se vrati. Pustila sam je da ode u tog trenutka kada sam shvatila da više ne volim čoveka koga sam volela.

„Ne volim te. Jebote, ne volim te!“

Ljudi greše pri pomisli da je lakše onima koji ostavljaju. Nekako mislim da se tuga ne meri, kao što se ne meri ni ljubav. Volela sam ga svim srcem. Onako kako se voli. Ali nisam uspela da sačuvam to osećanje najdublje nežnosti. Nije uspeo ni on da ga sačuva. Nismo uspeli, možda jer nismo umeli, jer nismo dovoljno smeli, a možda jer nismo dovoljno želeli. Ko će ga znati! Najzad, nije ni važno. U svakom slučaju, nisam ja ta kojoj je bilo lako. Tada nikome nije bilo lako. Jednako me je bolelo kao i njega. Tog jutra nisam izgubila samo osobu koju sam volela, izgubila sam osećanje koje me je činilo onim što jesam. Ne voleti više je jednako tragično kao i ne biti više voljen. Odlaziti od nekoga je jednako teško kao i biti ostavljen. Mnogo je teško ne osećati ljubav koja je živela godinama u srcu. Ali je još teže ostati pored osobe koja više nije osoba kakvom je znate, kakvom je osećate i koju više ne volite onako kako ste je voleli.

Do svega toga nije došlo odjednom. Došlo je jer nisam dobila ono što mi je trebalo. Od mene je traženo, ali nije bilo upućeno pitanje šta želim, ni šta mi je potrebno. Bila sam jedro koje nas vuče kroz nemirno more, a on je bio sidro koje stoji u mestu preteći da nas potopi. Iako slični, nismo bili suština. Nismo imali ono što parovi koji traju imaju – zdravu ljubav. Pored njega sam bila ono što zapravo jesam, ali on je izgubio ono što je bio i jecao je da mu pomognem da se ponovo vrati. Izgubljena ovčica želi nazad u stado, a ne ume sama. No, ni ja nisam mogla za njega da živim. Nisam umela, a naposletku nisam ni htela, da budem snažna za oboje. Da budem ona koja će mu dati vetar u leđa, jer to nije moj zadatak. Time što sam ga volela, bila sam mu razlog da se smeje, da ide napred, ali nisam mogla da se smejem i trčim umesto njega. To što sam ga volela ga je činilo mojom ljubavlju, a ne mojim vlasništvom koje treba da kontrolišem. Tog jutra sam se probudila i shvatila da ga ne volim, da on više nije moja ljubav. On više nije moja ljubav, jer sam postala samo njegova. Zapravo nikada nisam bila njegova ljubav, već njegova i to više nisam mogla da podnesem. Njegove izjave ljubavi, nisu svedočile ljubavi, svedočilu su njegovoj zavisnosti od mene. Tokom tih godina, on više nije mogao bez mene.

„Neću da ne možeš bez mene. Hoću da nećeš i ne želiš bez mene.“

Nisam to želela kada sam ga zavolela, jer on nije bio moj, on je bio moja ljubav sa kojom želim da budem do kraja naših života tako što ćemo ljubav negovati, istrajati, voleti se davajući slobodu jedno drugom. Voleti se dogovarajući se, podržavajući jedno drugo, birnući jedno o drugom, razumeti jedno drugo, nikada negirajući ono što zapravo jesmo, jer cela filozofija ljubavi stoji u prihvataš osobu takvu kakva je ili stegneš zube i odeš. Nama nikada nije prihvatanje bilo problem. Nevolja nastala kada je on prihvatio da bude ono što nije bez mogućnosti da se ikada sebi vrati.

„Ti misliš da samo tebe boli što te više ne volim?!"

Sve to je razlog što danas sedim poražena, jer sam osećanje ljubavi izgubila, jer sam veliku ljubav pustila. Sedim sa sećanjima koja glancam i pakujem u deo srca koji ću zauvek zatvoriti znajući da su vredela i bila istinska. Ostavljam prostor za nešto novo, drugo, bolje, trajnije, srećnije.