Ne znam kada ni kako,
ali negde se izgubio.
Moj život.
Zbog gubitka.
Više njih.
Gubitka porodice,
prijatelja,
snova,
nade.
A vreme teče kao
maldito hijo de puta!
Strah me obuzima.
Parališe!
Put u neizvesno i nepoznato.
Gde? Kuda? Kako?
"Ti si jedno krhko mače!"
"Nisi ti mekušac,
ti si školjka!"
Toliko je reči koje bih
napisala.
Toliko snova koje bih
kazivala.
Toliko osmeha koje bih
načinila.
Ali ne mogu!
Isto kao što ni Prever u svoje vreme nije mogao.
Kao da nikada ranije
nije bilo boli.
Kao da nikada pre
nije bilo strepnje, dilema i straha.
Bilo je, ali je bilo i vremena.
Vreme teče!
I šta sada?!
Treba mi moj život!
I šta sad!
Treba ti srce, to tvoje dobro i čisto srce.
Ona tvoja lucidna hrabrost.
I vera. Vera da će sve biti u redu.
Veruj!
