Taktovi

Čudnovato je...
Čudnovato je to
da sa nekim ljudima
provedeš godine i godine,
gomilu trenutaka, a
nijedan nije važniji,
a ni dragoceniji,
od jednog sa osobama koje
odskora znaš.

Par trenutaka dovoljnih
da zauvek osvoje srce.
Reči, pogledi, zagrljaji...
Na prvi uzdah upoznavanje, prepoznavanje...

Dovoljno da srce bude zauvek osvojeno!

Tvoje omiljeno mesto,
umiruje moju dušu.
Tvoje prvo slušanje
pesme
koju svojatam kao
vlasništvo moje duše.
Prvi taktovi udaraju,
srce jače zakuca,
izgovaraš:
Kakva muzika, čoveče!

Dok neki od tih
tih dugogodišnjih,
padaju zbog glanc poršea.

Čudnovato je to...

Pesma i porše.
Pesma ili porše.
Srce i materijalno.
Srce ili materijalno.
Istinsko i kvazi.
Istinsko ili kvazi.

Ljude svojatamo zbog
osećanja
koja bude u nama,
zbog uzdaha na običnu pesmu,
ne zbog snova o poršeu.

Ne znam ni koji je model
tog glanc poršea.
Neki kulovski,
za budžovane.

Pesma je za sanjare,
one željne darivanja
i davanja ljubavi.

Taktovi pesme, čoveče!

Amor, amor...