Ovo nije jedan od onih hirovitih odlazaka kojima sam sklona. Razmaženo čikanje tvoje tišine. Jednom sam ti rekla da će doći trenutak kada svoju tišinu nećeš moći da odbraniš svojim pogledima punim ljubavi, niti dodirima prepunim nežnosti. Mom srcu, željnom ljubavi, neće biti dovoljan vrisak iz tvojih očiju, niti kosi punoj polena, tvoji prsti kojima šapućeš volim te.
Došao je trenutak kada te više ne mogu spasiti ni bolni ugrizi prstiju dok ti se oči guše u suzama kukavičke nemoći. Sputavajući sebe da izustiš ono što ti leži na srcu, sprečio si mene da ti svoje srce još uvek poklanjam - Bezuslovno. Neobjašnjivo.
Ženu najviše povređuje muškarčeva tišina, a muškarca ženin odlazak.
Ovo je taj trenutak - trenutak mog odlaska nakon godina tvog ćutanja. Ostavljam ti našu omiljenu pastu, čokoladnu tortu i ohlađeno vino. Jastuk natopljen mojim mirisom. Želim ti sve najbolje, ali pre tog mira i sreće, želim ti da poludiš od bola zbog svog kukavičluka, jer ja sam poludela zbog tvoje tišine.
