Zamisli sve te reči od milošte. Zamisli kako
bismo sve mogli jedno drugo da nazivamo. Dok se volimo, mazimo, svađamo,
milujemo, grlimo, vodimo ljubav, umiremo od nedostajanja ili proždiremo u
požudi.
Ljubavi – Možda ćeš vekovima čekati dok
te ne nazovem tako. Iako ću drugima o tebi pričati „moj čovek“ i „moja ljubav“.
Mili – Vrlo brzo ćeš čuti kako te
dozivam „mili“, dok pokušavam da se otrgnem iz tvog naručja, tople postelje,
tvojih snažnih ruku... „Mili, kasnim na posao“. „Mili“ kao refleks na svaki
tvoj umilni osmeh i onaj pogled za koji mi ni čitava večnost neće biti dovoljna
da ga odgonetnem.
Voljeni – dok ti budem pisala. Sigurno ću
te u svom pisanju mnogo puta osloviti s „voljeni“, jer najzad – o tebi, zbog
tebe i za tebe pišem.
Bebo – Zvaću te „bebo“ ili ću ukrasti
ono tvoje „bebić“, svaki put kad osetim tvoju kožu, tvoj miris, tvoj znoj dok
ti milujem kosu i svaki deo tela u tami naše sobe.
Mico – jer se iza tvoje siline skriva
emotivno biće željno nežnosti.
Lepi dečak – dok te uspavljujem toplim
rukama, koje si mi prethodno utoplio ili budim nežnim poljupcima.
Mačak – posle svakog orgazma.
Dečače ljubljeni – svaki put kada budeš padao
hvatajući se za moju ljubav kao da je lek, spas i sloboda. Kao da je najlepša
stvar koja ti se dogodila.
