Wings of Love

Bez obzira što mislim da sam potpuno poludela...
Tu si. Živuljka u mom srcu.
Zauvek.
Vodila bih te svuda sa sobom.
Do kraja sveta.
Do Jupitera.

San za dobro jutro

Budim te rečima „sanjala sam te“

Sanjala sam te, sanjala sam nas.

Kako lebdimo po oblacima ljubavi.

Moja ruka u tvojoj ruci.

Tvoji prsti u mojoj kosi.

Stopala nam se meškolje ispod teškog jorgana.

Smeta ti ćebe kojim se prekrivamo.

Govorim ti da me zagrliš jer mi koža od hladnoće puca.

Grliš nikad snažnije.

Ljubim te nikad nežnije.

Sanjala sam da se volimo.

Da li se volimo toliko da sanjam našu ljubav?

Da li smo istorijske ličnosti?

Jače od Sparte, lepše od svih ljubavnih povesti?

Voliš li me za dobro jutro?

Voliš li me za ceo život?

Ja te volim za dobro jutro.

Za laku noć.

Za srećan put.

Za dobrodošlicu.

Za čitavu večnost.

Volim te koliko ne mogu da uzvratim toliko snažan zagrljaj.

Sanjala sam te, sanjala sam nas.

Toliko istinito da više ne razaznajem da li smo san ili java.

Da li si istina ili fikcija.

Toliko snažno i jako da mi se ličnost menja.

Postaje ljubav.

Srce koje kuca brže.

Disanje koje donosi život.

Vrtlog svega što istovremeno zastrašuje i umiruje.

Sve to u meni.

A izvan – toplina postelje i tvojih zagrljala.

Dobro jutro!

Lullaby

Udiše miris njene kose.
miriše njegovu kožu.

To traje čitavu noć,
Čini im se kao čitavu večnost.

Raskid

Nije to samo
Odeš ti, odem ja
Bez poljupca.
Bez zagrljaja.

To je kome će pripasti
Hese, a kome Džojs.
To je kako ćemo podeliti
Tvoje košulje, a moje šolje.

Nije to samo
Okreneš se ti, okrenem se ja
Bez još jednog pogleda.
Bez još jednog osmeha.

To je kome će pripasti
Fazbinder, a kome Trir.
To je kako ćemo podeliti
Tvoje ploče, a moje diskove.

Nije to samo
Kažeš "ćao", a ja "zbogom"
Bez ruganja.
Bez šaljivog vrckanja.

To je ko će imati
Barbaru, a ko Adrijena.
To je postajemo li
Džoan i Dilan.

Nije to tek tako.
To je mnogo više.
Više od svega...
Što smo bili.
Što smo imali.

Nije samo do
Onoga što gubimo.
Već je do onoga što
Nikada nismo
I
Nikada nećemo.

Znam nešto

Želim da te vidim tu, na mom pragu
Sklupčanog od umora i hladnoće
Umrtvljenog od nedostajanja

A potom da te uzmem u naručje
Kao kakvog izgubljenog dečaka
Unosim te, toplim te, grejem te
Dajem ti sve što jesam
Čak i ono što nisam, a želiš da budem

Lečim te od svih nepreležanih bolesti
Krpim ti rupe na koži
Ljubim ti srce da sve prethodno nestane, iščezne

Oh, tako nam malo fali da budemo
Oni o kojima će pokolenja pričati i pisati
Tako nam malo fali...

Ona i On

Kada smo se jutros probudili, javiše nam da je Koen umro.
Napustio je ovaj svet otišavši u Večnu svetlost.

To smo i nas dvoje činili čitavu noć. Dok su nam se tela spajala, a koža dodirima sjedinjavala, obitavali smo u Večnoj svetlosti.

Sebi sam skuvala zeleni čaj, tebi jaku kafu, jer samo takvu voliš. Nazdravili smo Leonardu, a onda zaplesali uz "Dance Me To The End of Love".

Ja sam na početku. Ti si malo više odmakao. Tvoj kraj je bliži, nego moj, ali te ljubim.

Voleti se ne može previše, niti predugo. No, ja te volim baš tako. Više nego što je u knjigama opisano. Duže od istorije Helade.

Volim te oduvek.
Zavolela sam te pre nego što moje oči upoznaše tvoje.
Pre nego što nam se šake spojiše, a usne dodirnuše.

Volim te oduvek.
Kroz pesme, poeme, romane, melodije, filmove, kroz sve muškarce koje sam nekada volela i ljubila.
Volim te i pre nego što spoznah tvoj osmeh, pre nego što otvorih tvoje srce.

Ovog jutra, kao i svakog koji sam provela sa tobom, plovim morem nežnosti, a tvoje oči uzimam za svoj svetionik.
Koža mi je topla, iako pogani vlastodršci ove zime štede.
Ogoljenu me držiš u svom naručju i ne želim ništa više. Ništa, osim tebe, takvog čoveka, koji je kadar da me zauvek ljubi.

Zato... "Darling, dance me to the end of Love"