Znam nešto

Želim da te vidim tu, na mom pragu
Sklupčanog od umora i hladnoće
Umrtvljenog od nedostajanja

A potom da te uzmem u naručje
Kao kakvog izgubljenog dečaka
Unosim te, toplim te, grejem te
Dajem ti sve što jesam
Čak i ono što nisam, a želiš da budem

Lečim te od svih nepreležanih bolesti
Krpim ti rupe na koži
Ljubim ti srce da sve prethodno nestane, iščezne

Oh, tako nam malo fali da budemo
Oni o kojima će pokolenja pričati i pisati
Tako nam malo fali...