Zaista ne razmišljam o smrti, ni o svojoj, ni o tuđoj, bar ne u poslednja tri dana, ali se setih one staro-strane krilatice "Before I die...", da, pre nego što umrem želim par stvari, jedna od njih su putovanja. Ona neluksuzna, više klošarska, bez agencije, jedino bi mi značilo prisustvo čiste posteljine i postojanje tople vode, sve ostalo će mi pružiti destinacije mojih snova. Pa, da počnem...
Naravno, na prvom mestu najdraža, madre España. Da li je potrebno napisati zašto i zbog čega? Već sam jednom pisala, mislim da je sve jasno. Mogu samo dodati da mi i izmet iz Španije miriše. Dakako, da je to ludačka izjava, ali ko mari, ja je volim. Šta bih najpre volela da vidim u Španiji? SVE! A jednog lepog dana da živim u Madridu i svakog vikenda idem u Barselonu na more.
Što više slušam francusku muziku, sve više volim francuski jezik, koji, nažalost, slabo znam. Što više gledam francuske filmove, sve više mi se dopada ideja života na francuskom selu, u kamenoj kući, sa velikim vinogradom i porodicom. I tako dok ne osedim. Dakle, posle Španije, Francuska, tačnije Pariz.
Putujući dalje po Evropi, plan je i da stignem do Engleske. Sumorni, magloviti, kišoviti, ali priznaćete prelepi London, je savršen za odmor, ali i za život. Kao Požega, samo lepši.
Sledeća, iako možda veća želja od Engleske, Italija. Severnu Italiju sam posetila, istinski dirnuta svim što sam videla, a najviše Veronom, mogu samo da kažem:''Želim da idem na jug Italije, i u deo raja, na Siciliju!''. Dakle, Milano, Rim, Južna Italija i Sicilija. Treba li da napomenem da ću na Siciliji nositi samo belo, umišljati da pravim društvo Al Paćinu dok se krije od Solozovih tipova?
Portugalija. Pored Španije, a tako različita zemlja. Nadasve prelepa. Rekli su mi ljudi koji su tokom leta boravili u njoj. Svoje oduševljenje su preneli na mene, što je samo osnažilo moju želju da i ja nekome iz ličnog iskustva dočaram njene lepote. Lisabon je, kažu, očaravajući. Pretvoren u turističku aktrakciju. Na najlepši način dobijena ekonomska korist, za stanovnike, a za posetioce nezaboravni doživljaj. Savršena poslovna saradnja, ako mene pitate.
Rusija nam je toliko bliska po mnogo čemu. Neki Srbi joj se bezuslovno predaju, ali to su neke druge stvari. Ona je možda hladna, nezgodna za život, nekome depresivna, ali je svakako čarobna. Zato i jeste iznedrila čarobne ljude. Moskva, Sankt Peterburg, i ono što zaista treba doživeti - čuvene Bele noći.
Tri puta sam išla u inostranstvo, od toga, dva puta u Grčku. jednom na more, u božanstvenu Leptokariju, drugi put, pre četiri meseca, sa školom u pravi turistički obilazak ove zemlje, koja zaista opravdava epitet doma bogova. Dok su ostali učenici odgovarali na pitanje kako je bilo na ekskurziji istom rečenicom:''Kamenje, kamenje, i ponovo kamenje.'' ja sam davala odgovor da sam oduševljena Grčkom, i da sam presrećna što sam videla sve što nikada ne bih mogla. Grčka je predivna zemlja, nažalost, nedovoljno čuvana. Ali njena istorija je nešto što ne ostavlja ravnodušnim. I da, ja sam pipala kamenje u Mikeni, jer sam se osećala čudesno. Hodala sam zemljom kojom su hodali svi oni o kojima sam čitala. Možda je baš taj kamen dodirnula Lepa Jelena. Sledeći odlazak želim da bude na neko lepo ostrvo, koje nije mnogo urbanizovano.
''Zeleno, volim te zeleno.'' u Lorkinoj pesmi ima tužnu konotaciju, međutim za mnoge je zeleno sve, samo ne tuga. Irska, savršena Irska. Hladna, zatvorena... Šta tamo može lepo da se doživi? Lepota za oko. Predeli. Zeleni predeli.To je lepo, zato je ona na listi želja.
U poslednje vreme vodim razgovore o tome kako mi, zapravo, treba da zahvalimo Turcima što su nas toliko dugo držali u ropstvu. Nikada ne bismo bili ovako lepi da nije bilo njih. Da se krv nije izmešala, bili bismo beli, plavi i žuti, nikakvi, kao i naši daleki preci. Ovako smo tamni, crni i jako privlačni. Kakvi oni, takav i Istanbul. Šta se može još poželeti od jedne prestonice? On jednostavno sve ima.
Nekako mislim da su ljudi koji žive u toplijim krajevima mnogo srećniji, energičniji, a samim tim i lepši, jer zračeći pozitivnom energijom, zrače lepotom. Svoju unutrašnju lepotu pokazujemo pomoću fizičke. A, retko kad sam videla nesrećne tokom lepih, sunčanih dana. Pa zamislite onda kakav je život Brazilcima. Da li stanovnici Rija imaju vremena za apatiju? Teško, oni su rođeni hedonisti, a kako ne bi i bili pored divnih plaža, i načina života koji su decenijama krojili. Da, baš tako. Rio de Žaneiro.
Uvek kada pričam o Argentini kažem da je to evropska zemlja na drugom kontinentu. Što i nije daleko od istine, Argentinci su mešavina nekoliko evropskih naroda. Oni vole drugačije od ostalih, jer šta očekivati od onih koji su stvorili tango. Buenos Ajres je grad čiji bih stanovnik rado postala.
Po govoru slični Argentincima su Meksikanci. Meksiko je zemlja iz dva dela, kako reče moj prijatelj Gomez, kog više nikada neću videti, ali nikad zaboraviti. Meksiko sam volela i pre razgovora sa njim, zahvalnost dugujem našin ponižavajućim televizijskim programima. Telenovele su mi Meksiko približile, ali zaista sam ih volela, još ih povremeno volim. Naime, jedan deo koji se graniči sa SAD-om je ogrezao u kriminal i nema ništa zajedničko sa onim drugim. A onaj drugi, e to je pravi Meksiko. Meksiko Siti i Akapulko, čekajte me!
Nakon toga, nikako ne bi bilo pravedno ne obići oblast Anda, i zemlje koje same o sebi govore. Peru, Bolivija, Kolumbija i Venecuela. Kada krenem na to dugo putovanje, tražiću da mi se poželi sreća govoreći da ne znam tačan datum povratka.
Ostatak Amerike ne volim. Svakako se ne bih žalila da odem ako bi mi neko to ponudio. Zaista ima divnu prirodu. Amerika i Amerikanci deluju izveštačeno, i čini mi se da tamo duha nema, bar ne onog koji odgovara mojoj ličnosti. Da kauboji i evropski banditi nisu istrebili Indijance, sve bi bilo drugačije. Volela bih da odem u Njujork, ali ono što bih najviše volela da vidim tamo, jeste Žarko Laušević. Da ga sretnem sasvim slučajno na ulici.
Postoji jedna divna zemlja, toliko posebna zbog svog političkog stanja, koju ja jako volim. Još je više volim, čini mi se, jer je to omiljena zemlja moje najbolje drugarice. Tako da ću jednog dana biti njen gost, u njenoj kući u Havani, jer sam sigurna da će ona uspeti u svom cilju koji će joj omogućiti ostvarenje velike želje. Jedne kućice na Kubi.
Volela sam jednu brazilsku seriju. Pogodićete koju ako kažem da želim da posetim Maroko. Zbog te serije, i jedne poznate pevačice sam zavolela, a i poprilično uspela da izvodim trbušni ples. Fes, pustinja, marame, magija...
Uticaj na ovu želju nisu nikakve sporadične gluposti, već bogata istorija, i ono što može da se vidi. Egipat. Odlazak u njega bi bio poput odlaska u Grčku. Da vidim, doživim i osetim sve te drevne tekovine, bez kojih naša civilizacija ne bi bila ono što jeste.
I sada zaista nešto što je kao naslikano. Sejšeli su mi pre neki dan postali želja. Omiljena zemlja mog omiljenog profesora, stoga je izvršio veliki uticaj na mene. Dobra odluka svakako.
Za početak je to sve. Naravno treba da počnem da zarađujem abnormalne količine novca, da kupim veliki ranac, i krenem putem snova. Što pre to bolje, život je kratak. Znam da će mi se ispuniti ove želje, ne tražim previše, kao što rekoh, čistu posteljinu i toplu vodu, ostalo će mi sve ulice dati.
Naravno, na prvom mestu najdraža, madre España. Da li je potrebno napisati zašto i zbog čega? Već sam jednom pisala, mislim da je sve jasno. Mogu samo dodati da mi i izmet iz Španije miriše. Dakako, da je to ludačka izjava, ali ko mari, ja je volim. Šta bih najpre volela da vidim u Španiji? SVE! A jednog lepog dana da živim u Madridu i svakog vikenda idem u Barselonu na more.
Što više slušam francusku muziku, sve više volim francuski jezik, koji, nažalost, slabo znam. Što više gledam francuske filmove, sve više mi se dopada ideja života na francuskom selu, u kamenoj kući, sa velikim vinogradom i porodicom. I tako dok ne osedim. Dakle, posle Španije, Francuska, tačnije Pariz.
Putujući dalje po Evropi, plan je i da stignem do Engleske. Sumorni, magloviti, kišoviti, ali priznaćete prelepi London, je savršen za odmor, ali i za život. Kao Požega, samo lepši.
Sledeća, iako možda veća želja od Engleske, Italija. Severnu Italiju sam posetila, istinski dirnuta svim što sam videla, a najviše Veronom, mogu samo da kažem:''Želim da idem na jug Italije, i u deo raja, na Siciliju!''. Dakle, Milano, Rim, Južna Italija i Sicilija. Treba li da napomenem da ću na Siciliji nositi samo belo, umišljati da pravim društvo Al Paćinu dok se krije od Solozovih tipova?
Portugalija. Pored Španije, a tako različita zemlja. Nadasve prelepa. Rekli su mi ljudi koji su tokom leta boravili u njoj. Svoje oduševljenje su preneli na mene, što je samo osnažilo moju želju da i ja nekome iz ličnog iskustva dočaram njene lepote. Lisabon je, kažu, očaravajući. Pretvoren u turističku aktrakciju. Na najlepši način dobijena ekonomska korist, za stanovnike, a za posetioce nezaboravni doživljaj. Savršena poslovna saradnja, ako mene pitate.
Rusija nam je toliko bliska po mnogo čemu. Neki Srbi joj se bezuslovno predaju, ali to su neke druge stvari. Ona je možda hladna, nezgodna za život, nekome depresivna, ali je svakako čarobna. Zato i jeste iznedrila čarobne ljude. Moskva, Sankt Peterburg, i ono što zaista treba doživeti - čuvene Bele noći.
Tri puta sam išla u inostranstvo, od toga, dva puta u Grčku. jednom na more, u božanstvenu Leptokariju, drugi put, pre četiri meseca, sa školom u pravi turistički obilazak ove zemlje, koja zaista opravdava epitet doma bogova. Dok su ostali učenici odgovarali na pitanje kako je bilo na ekskurziji istom rečenicom:''Kamenje, kamenje, i ponovo kamenje.'' ja sam davala odgovor da sam oduševljena Grčkom, i da sam presrećna što sam videla sve što nikada ne bih mogla. Grčka je predivna zemlja, nažalost, nedovoljno čuvana. Ali njena istorija je nešto što ne ostavlja ravnodušnim. I da, ja sam pipala kamenje u Mikeni, jer sam se osećala čudesno. Hodala sam zemljom kojom su hodali svi oni o kojima sam čitala. Možda je baš taj kamen dodirnula Lepa Jelena. Sledeći odlazak želim da bude na neko lepo ostrvo, koje nije mnogo urbanizovano.
''Zeleno, volim te zeleno.'' u Lorkinoj pesmi ima tužnu konotaciju, međutim za mnoge je zeleno sve, samo ne tuga. Irska, savršena Irska. Hladna, zatvorena... Šta tamo može lepo da se doživi? Lepota za oko. Predeli. Zeleni predeli.To je lepo, zato je ona na listi želja.
U poslednje vreme vodim razgovore o tome kako mi, zapravo, treba da zahvalimo Turcima što su nas toliko dugo držali u ropstvu. Nikada ne bismo bili ovako lepi da nije bilo njih. Da se krv nije izmešala, bili bismo beli, plavi i žuti, nikakvi, kao i naši daleki preci. Ovako smo tamni, crni i jako privlačni. Kakvi oni, takav i Istanbul. Šta se može još poželeti od jedne prestonice? On jednostavno sve ima.
Nekako mislim da su ljudi koji žive u toplijim krajevima mnogo srećniji, energičniji, a samim tim i lepši, jer zračeći pozitivnom energijom, zrače lepotom. Svoju unutrašnju lepotu pokazujemo pomoću fizičke. A, retko kad sam videla nesrećne tokom lepih, sunčanih dana. Pa zamislite onda kakav je život Brazilcima. Da li stanovnici Rija imaju vremena za apatiju? Teško, oni su rođeni hedonisti, a kako ne bi i bili pored divnih plaža, i načina života koji su decenijama krojili. Da, baš tako. Rio de Žaneiro.
Uvek kada pričam o Argentini kažem da je to evropska zemlja na drugom kontinentu. Što i nije daleko od istine, Argentinci su mešavina nekoliko evropskih naroda. Oni vole drugačije od ostalih, jer šta očekivati od onih koji su stvorili tango. Buenos Ajres je grad čiji bih stanovnik rado postala.
Po govoru slični Argentincima su Meksikanci. Meksiko je zemlja iz dva dela, kako reče moj prijatelj Gomez, kog više nikada neću videti, ali nikad zaboraviti. Meksiko sam volela i pre razgovora sa njim, zahvalnost dugujem našin ponižavajućim televizijskim programima. Telenovele su mi Meksiko približile, ali zaista sam ih volela, još ih povremeno volim. Naime, jedan deo koji se graniči sa SAD-om je ogrezao u kriminal i nema ništa zajedničko sa onim drugim. A onaj drugi, e to je pravi Meksiko. Meksiko Siti i Akapulko, čekajte me!
Nakon toga, nikako ne bi bilo pravedno ne obići oblast Anda, i zemlje koje same o sebi govore. Peru, Bolivija, Kolumbija i Venecuela. Kada krenem na to dugo putovanje, tražiću da mi se poželi sreća govoreći da ne znam tačan datum povratka.
Ostatak Amerike ne volim. Svakako se ne bih žalila da odem ako bi mi neko to ponudio. Zaista ima divnu prirodu. Amerika i Amerikanci deluju izveštačeno, i čini mi se da tamo duha nema, bar ne onog koji odgovara mojoj ličnosti. Da kauboji i evropski banditi nisu istrebili Indijance, sve bi bilo drugačije. Volela bih da odem u Njujork, ali ono što bih najviše volela da vidim tamo, jeste Žarko Laušević. Da ga sretnem sasvim slučajno na ulici.
Postoji jedna divna zemlja, toliko posebna zbog svog političkog stanja, koju ja jako volim. Još je više volim, čini mi se, jer je to omiljena zemlja moje najbolje drugarice. Tako da ću jednog dana biti njen gost, u njenoj kući u Havani, jer sam sigurna da će ona uspeti u svom cilju koji će joj omogućiti ostvarenje velike želje. Jedne kućice na Kubi.
Volela sam jednu brazilsku seriju. Pogodićete koju ako kažem da želim da posetim Maroko. Zbog te serije, i jedne poznate pevačice sam zavolela, a i poprilično uspela da izvodim trbušni ples. Fes, pustinja, marame, magija...
Uticaj na ovu želju nisu nikakve sporadične gluposti, već bogata istorija, i ono što može da se vidi. Egipat. Odlazak u njega bi bio poput odlaska u Grčku. Da vidim, doživim i osetim sve te drevne tekovine, bez kojih naša civilizacija ne bi bila ono što jeste.
I sada zaista nešto što je kao naslikano. Sejšeli su mi pre neki dan postali želja. Omiljena zemlja mog omiljenog profesora, stoga je izvršio veliki uticaj na mene. Dobra odluka svakako.
Za početak je to sve. Naravno treba da počnem da zarađujem abnormalne količine novca, da kupim veliki ranac, i krenem putem snova. Što pre to bolje, život je kratak. Znam da će mi se ispuniti ove želje, ne tražim previše, kao što rekoh, čistu posteljinu i toplu vodu, ostalo će mi sve ulice dati.
