Povratak

„Pojedinca više određuje – po Unamunovom mišljenju – ono što želi da bude nego ono što jeste.“ – prva rečenica knjige koju sam po srećnim okolnostima kupila jednog lepog dana posle predavanja na svom fakultetu, po isto tako srećnoj ceni. Prelistavajući je uz neizdrživu želju za čitanjem, što ću još dvadesetak dana morati da odložim, osetih ono osećanje na koje sam zaboravila. Prethodne noći uspavljujući sebe snovima koje budna sanjam, poželeh da ponovo budem „Od mekušca do školjke“.

izuzetan trenutak - sreća

Tokom prethodnih meseci, od obećanja datog one tragične noći, mnogo toga se promenilo. Kriza identiteta je prošla, potreba za samoćom je nestala, spiritualno je ublaženo, i sada je sve u redu... Da li je?! (osmeh)

Zar je važno ono što je bilo? To sada bivstvuje u drugom obliku kroz sadašnje.

Izobličena prošlost. Surova sadašnjost. Lepršava budućnost.

povratak

Ali hajdemo natrag, nije važno ono vidljvo, već ono što je unutar nas. Moje lično poimanje stvarnosti, moja lična realnost. Moj lični svet. Moje iluzije. Moji snovi. Moja stradanja. Izgubljene želje. Sve je to JA. A ja sam kako neko jednom reče nalik Ying Yang-u. Još uvek ne shvatam značenje tih reči, bar ne kako mi je objašnjeno šta bi one trebalo da znače. Ali to poređenje tumačim u ovom delu svog života na određeni način koji i jeste pokretač ovog ponovnog pisanja.

najvoljeniji, čeka me...

najvoljeniji nekada

I nije bitno šta smo, bitno je šta želimo biti. Nije bitno možemo li to biti, bitno je da li osećamo da smo takvi u sebi. I nije bitno ako patimo u sopstvenoj tmini, sve dok postoji lepota u sopstvenoj veselosti. I sreća i tuga su tu, izuzetni tenuci su oni koji boje obe, čineći ih drugaricama.

Preplivaj tugu i uplovi u sreću, spreman da ponovo dočekaš buru. Dragi neznanče, to je suština!

sreća

Zauvek vaša - i jednako Ernesta i jednako Teodora


Srećan rođendan, Bob!