Kada te volim

Kada voliš, moraš malo i da mrziš.

Mrzim te što sam te toliko volela.

Mrzim te što te volim.

Mrzim te zbog svih poruka koje nisam poslala.

Mrzim te zbog svih poruka koje nisam primila.

Mrzim te zbog svih rođendanskih torti koje nisi probao.

Mrzim te zbog svih zagrljaja koje nismo imali.

Mrzim te zbog svih košmara iz kojih me nisi probudio.

Mrzim te zbog svih uskraćenih osmeha drugima koji su me zasmejavali.

Mrzim te zbog svih usamljenih noći i slomljenih snove.

Mrzim te zbog omiljene iluzije.

Mrzim te što si bio lepa ljubav.

I mrzim te jer mi ljubav više nisi.

Pozivnica za ples

A da mi dođeš da ti naslonjena na rame celu noć šapućem o davno srušenim snovima na čijim ruševinama moja ljubav počiva?

Ne mogu više da hvatam poglede u vazduhu, niti reči u vetru. Koliko jaki behu moji snovi, toliko snažni su tvoji zagrljaji.

Ako bi ova nežnost, koju osećam nestala, nestalo bi i moje srce. Ne mogu više da te tragom mirisa tražim, jer kadra za to nisam.

Nestaje mi daha od onog osećanja u stomaku. Zastajem. Padam.

Predajem se.

Nečemu. Ničemu.