FIESTA
I čae su bile prazne
I flaša razbijena
I krevet raspremljen
I vrata zatvorena
I sve staklene zvezde
Sreće i lepote
Treptale su u prašini
Nepočišćene sobe
I bio sam mrtav pijan
I lud o radosti
I ti živa pijana
Gola u mom zagrljaju.
REKA
Tvoje mlade grudi blistale su na mesečini
ali on je bacio
ledeni kamičak
hladni kamen ljubomore
na odsjaj
tvoje lepote
što je igrala gola na reci
u velesjaju leta.
POD RALOM...
Ralo tvog blagog čelicnog pogleda
izbrazdalo je moje srce
i iz te zemlje preorane
cvet rastanka je zaridao
Danas
u istom gradu
u kome smo se rastali
jedino ja vidim tvoju statuu
na trgu Izgubljenja
Hiljade dana vec je prošlo
od dana kada smo se poslednji put ljubili
nekad se gledam u ogledalo
nemajući hrabrosti da se obrijem
I to uvek padne ponedeljkom
ponedeljkom kad su berbernice zatvorene
i onda se dosađujem
I onda otvaram prozor
zovem te
i ti si tu
sa zlatnim brijačem i srebrnom četkom
u paklenoj kadi tvog poslednjeg ljubavnika
sa četrdeset konja od groma i vetra
I letim ti
i brijem se kako se nijedan princ nije obrijao
i kupam se sa sto pedeset na sat
kako se niko na svetu
sem onih kojima se tako nešto već desilo
okupao nije
Ne pitam te čak ni kamo idemo
ne zato što me ne zanima
već zato što znam
da ni ti sama ne znaš
I kao što ti to umeš postavljaš mi pitalice
te kada je rođena smrt
te kada će život konačno umreti
onda zašto se smejem
i zašto smo se ono rastali
Za volanom je čovek plemenita roda
a ni on ne zna
ko mu je sve u kolima
I ja onako još nasapunjanih ruku
zatvaram mu oči
UU uu! pogodi ko je
I kola tako polete u stranu da...
Ali u zidini zime uvek će postojati otvor
kroz koji će se moći videti ono najlepše leto
Smotana gvožđurija prelivena krvlju
eksplozija radosti
A da ih i ne zoveš
srećne uspomene javljaju se tu sam
i vraćaju se na svoja mesta kraj neugašene vatre
Vreme ne zna koje je doba
doba ne zna koje je vreme
Jednoga dana talas toplote
oboje nas je zahvatio
modrica sreće
koja se više ne da izbrisati.
KRV I PERJE
Ševo uspomene
to tvoja krv teče
ne moja
Ševo uspomene
stegoh šaku
Sevo uspomene
divno mrtvo ptiče
nisi smela da dođeš
da mi jedeš iz ruke
zrna zaborava.
PARIS AT NIGHT
Tri šibice upaljene jedna za drugom u noći
Prva da ti vidim lice
Druga da ti vidim oči
Poslednja da ti vidim usta
I čitava tama noći da bih se setio svega toga
Stežući te u zagrljaju.
VRT
Hiljade i hiljade godina
Neće biti dovoljno
Da iskažu
Onaj tren večnosti
Kad si me poljubila
Kad sam te poljubio
Onog svetlog jutra
U parku Monsuri u Parizu
Na zemlji
Koja se u zvezde računa.
ZA TEBE LJUBAVI
Otišao sam na ptičju pijacu
I kupio ptice
Za tebe
ljubavi
Otišao sam na cvetnu pijacu
I kupio cveće
Za tebe
ljubavi
Otišao sam na pijacu gvoždja
I kupio okove
Teške okove
Za tebe
ljubavi
A onda sam otišao na pijacu roblja
I tražio te
Ali te nisam našao
ljubavi.
UVELO LIŠĆE
To je jedna pesma sto je ličila na nas
ti si me volela
ja sam te voleo
I živeli smo skupa
ti koja si me volela
i koju sam voleo
Ali život razdvaja one koji se vole
lagano
i neprimetno
i more briše na pesku
korake rastavljenih ljubavnika
Uvelo lišće evo već je stiglo
žal i uspomene isto tako
Ali moja ljubav ćutljiva i verna
stalno se smeši i zahvaljuje životu
Tako sam te voleo i bila si tako lepa
Kaži kako onda da te zaboravim
U to doba život je bio lepši
i sunce je bilo toplije nego danas
Ti si bila moja najnežnija ljubav...
I šta će mi onda ta tuga
A ta pesma koju si mi pevala
uvek uvek ce mi zvoniti u ušima
To je jedna pesma sto je ličila na nas
Ti si me volela
ja sam te voleo
i živeli smo skupa
ti koja si me volela
i koju sam voleo
Ali život razdvaja one koji se vole
lagano
i neprimetno
i more briše na pesku
korake rastavljenih ljubavnika.
