Odbijam tvoj poljubac, ne jer ga ne želim. Odbijam
ga, jer ako bih uzvratila, poželela bih da ga imam i sutra, i dan nakon sutra,
i narednog dana, čak i onog dana koji dolazi nakon narednog dana...i svakog
dana naših života. Poželela bih život prepun nežnosti tvojih poljubaca.
Odbijam tvoj zagrljaj, ne jer mi nije potreban.
Potreban mi je mnogo jedan zagrljaj. Potrebno mi je sklonište od čamotinje, i
želim da sagradim to sklonište od nečijih ruku, tvojih ruku. Želim da osetim
tvoj miris i dodir...tvoju kožu.
Odbijam tvoj dodir, ne jer mi nije drag. Odbijam
ga jer bih se tada od osećanja koja postoje u mojoj srži, naježila toliko da bi
mi zubi cvokotali do mere komičnosti. A ne želim da budem komična.
Odbijam tvoj pogled, ne jer nije najlepši
pogled koje su moje oči upoznale. Odbijam ga, jer ako me pogledaš, želeću da
nikad ne prestaneš da me gledaš.
Najzad, odbijam tebe, jer ako te sad prihvatim,
želeću da budeš kraj mene do kraja mog života, a ljubljeno biće se ne sme
osuditi na nešto takvo kao što je večnost pokraj nekoga.
