Kao i uvek, nakon završenih obaveza nekoliko dana posvetim duhovnoj katarzi
– čitanju, gledanju filmova, samotnim šetnjama... Kada smo kod filmova, to
obično budu oni koje sam već gledala. Tako pre četiri dana, nakon poslednjeg
ispita u ovom roku, odgledah po drugi put, genijalno Sorentinovo ostvarenje,
Velika lepota (La grande bellezza). Ovog puta sam ga shvatila na drukčiji način
nego ranije. Đepa sam sada slušala nekim drugim ušima, čini mi se da je to
posledica mojih misli. Misli koje postoje u našem umu diktiraju i određuju
poimanja onoga sa čime dolazimo u dodir.
Posle ovog filma, usledila su još tri, takođe italijanska. A sinoć uz času
lošeg vina (Lekcija: Uvek kupujte vina za koja ste potpuno sigurni da su
kvalitetna!) ni sama ne znam po koji put, odgledala sam Almodovarove Slučajne
ljubavnike (Los amantes pasajeros). Prevod nije najsrećniji, jer su pasajeros
putnici, no ispoštovaću srpski prevod koji je dodeljen. Ovaj film sam prvi put
pogledala ubrzo nakon premijere, odnosno čim je mogao da se pronađe na Internetu.
To je bilo na kraju prve godine fakulteta, kada sam potpuno slodobna od obaveza
došla kući, a ipak, neobjašnjivo nesrećna i nezadovoljna. Čime? Svime. No, to
je jedan do perioda mog odrastanja i načina sazrevanja, i nije mi žao ni zbog
jednog od njih! U tom trenutku, Almodovar je ponovo dodirnuo najdublje odaje
moje duše. Uspeo je da za nepuna dva sata udahne život, nasmeje i podari nadu
jednom potpuno izgubljenom biću. Nakon toga, u trenucima kada me život mnogo
boleo, previše boleo donoseći nepodnošljivo osećanje tuge, obično sam iznova
gledala Pasaherose. I svaki put je efekat bio isti! Sinoć to nisam uradila jer
mi je bilo loše, naprotiv, uradila sam da još više upotpunim svoje zadovoljstvo
i ovaj period života tokom kog, najiskrenije, uživam.
Ranije sam imala običaj da eksplicitno ili ne iznosim ono što mi se dešava,
ovog puta to neću učiniti. Ovo pisanje dugujem svom rođendanu, dugujem broju 22
koji obožavam! Tri godine su mi se dešavale najlepše stvari svakog 22. juna. Volim
broj 22, i mnogo sam čekala da imam 22 godine. Sada ih imam, i sumirajući svoj
život, nastojaću da ovo pisanje napišem u obliku 22 lekcije, one koje su me
godine mog života naučile. Razlog zbog kog sam pomenula prethodna dva umetnička
ostvarenje jeste, jer su oni simbol shvatanja sebe, uspostavljanja autonomije
svojih misli, i zadovoljstva sobom i pronalaska istinskog bića u izmaglici ovog
sveta i života. Stoga počnimo...
Lekcija broj 1:
Prvo i najvažnije – zavolite sebe! Da
biste voleli sebe, morate da budete zadovoljni sobom. Ako volite sebe, činićete
sebi zadovoljstva. Ako volite sebe uživaćete u sebi. A, ako uživate u sebi dozvolićete
i drugima da to čine, čime će oni povećavati zadovoljstvo koje možete osetiti. Stoga,
zaboravite na svoje nesavršenosti, zavolite sebe baš takve kakvi jeste! Ne mislite
da svoje nedostatke ne možete izmeniti, možete i treba, ali da biste u tome uspeli,
nužno je da volite sebe. Kada to budete činili, postajećete svesni sebe i imate
želju za napretkom, te neprestano težite njemu.
Lekcija broj 2:
Porodica je najvažnija!
Lekcija broj 3:
Ako vas je neko razočarao i povredio, to je njegov problem. Ne vaš! Nikako ne
možete biti budala što ste voleli i verovali u nekoga ili nešto.
Lekcija broj 4:
Kada usledi bol i povređenost, morate otići koliko god voleli nekoga ili
nešto. Pa, makar to bile osobe koje znate ceo život.
Lekcija broj 5:
Čovek ste – imate um, sposobnost misli, a onda i mišljenje (bar bi
trebalo!), te onda, zaboga, ne skrivajte ga i ne idite protiv njega i svojih
principa!
Lekcija broj 6:
Na prvom mestu morate i treba da budete sebi! Što je u vezi sa lekcijom
broj 1.
Lekcija broj 7:
Smejte se!
Lekcija broj 8:
Koliko god ljudi bili loši, ipak im verujte, jer ćete tako pronaći one
najvrednije.
Lekcija broj 9:
Okruženje je neizmerno bitno! Ono nam pruža energiju i utiče na sva naša
stanja. Pa razmislite dobro da li ste okruženi smradovima ili isntinskim
ljudima.
Lekcija broj 10:
Ako je neko drukčiji od vas ne znači da je manje vredan i da ne može da vam
bude osoba od poverenja i ona sa kojom možete da uživate.
Lekcija broj 11:
Bavite se fizičkom aktivnošću. Ako možete, neka to bude prva stvar koju
uradite kada ustanete. Nakon što odete da piškite, naravno.
Lekcija broj 12:
Postoji sudbina, bar tako mislim, ali previše toga je do nas. Te onda, dobro
razmislite na koji način posmatrate svet i život, kako se postavljate u odnosu
na njega i šta želite od njega.
Lekcija broj 13:
I suze i smeh su prelepi kada su iskreni.
Lekcija broj 14:
Da ne biste bili ogorčeni, morate razumeti ljudske postupke. Kada ih razumete,
odlučite da li ćete ih opravdati ili ne, ali MORATE ih razumeti.
Lekcija broj 15:
Život je mučan, ali tu smo i ne možemo to izmeniti, samo moramo od
nepodnošljivog napraviti podnošljivo. Kao što sam nebrojano puta ispisala „Život je loše vreme koje se sastoji od
izuzetnih trenutaka“, onda povećajte broj izuzetnih trenutaka!
Lekcija broj 16:
Nema ništa loše što ćete ponekad pustiti jednu pesmu Tonija Cetinskog, kog
ne volite, jer vas podseća na Hrvata iz Zadra koji vam je ulepšao ledenih sat
vremena dok ste čekali tramvaj kako biste došli do autobuske stanice, a
onda i do svog doma. A, onda slušajući je, shvatite da vas podseća i na veoma
dragu osobu – drugaricu koja Tonija obožava. Pa je još jednom poslušate.
Lekcija broj 17:
Slična prethodnoj, pomenite kriterijume! Ne moraju svi da slušaju muziku kao
vi, gledaju filmove koje i vi gledate da biste sa njima uživali. Ako ste
devojčica, ipak imajte više ženskog društva, ako ste dečak, naravno, okružite
se dečacima u većem broju. Razlog ove promene možda bude razmatram u nekom od
narednih pisanja.
Lekcija broj 18:
Ne plašite se! Ne plašite se neuspeha, ljudi, niti života i sveta, a ni
smrti. Plašite se samo usamljenosti. Ovde moram da kažem da usamljenost i
samoća nisu isti pojmovi. Samoća je kada smo objektivno sami. A usamljenost
kada se osećamo sami u društvu. Sasvim dovoljno, da dokučite zašto ovo navodim
kao jednu od lekcija.
Lekcija broj 19:
I dalje ima previše komunista. Nikada ne budite jedan od njih, i nemojte
biti politička kurva! Budite istinski!
Lekcija broj 20:
Putujte ukoliko ste u prilici, jer je to najdelotvorniji lek. Ako ne
stvarno, uvek možete zatvoriti oči i utonuti u maštanje.
Lekcija broj 21:
Nije kliše izgovoriti „Drago mi je da sam te sreo/la.“, ukoliko se izgovori
od srca. Želim vam da to izgovarate što više, jer će vam tada život biti zaista
draži.
Lekcija broj 22:
„Volela sam nekog, nije bilo
davno, k’o što dete voli, voli razdragano...“
Za kraj, sve ružno neka odnese vetar, a ono lepo sačuvajte zauvek u srcu,
čak i kada je završeno, čak i onda kada nastavljate dalje.
Ovo su samo neke od lekcija. Ima ih još. Ali ovih 22 su prve koje su mi se
ove večeri činile kao najvažnije. Sa 22 godine se drugačije shvata život i nužno
je preuzeti odgovornost, sebi reći „Pred tobom su lepe godine, jer si tako
odlučio/la!“. Sve ovo ne znači da sam postala optimista, i dalje sam
realna, a onda i pesimista. Ovo znači da shvatam da je lepota u nama, a onda i
da lepota života zavisi samo od nas. Zbog svega toga sam se odlučila za nju i
mnogo je lepo!
Do sledećeg pisanja i čitanja, živeli!
