„Probudio me je
sveži vazduh. More je jutros posebno lepo. Miriše drugačije, taji mi radost.“
„Probudio sam se
dodirujući svoje hladno lice. Kako je čudno to. Toplo telo, a glava hladna.
Volim to kod zime. Tokom noći se vatra ugasi, i svakog jutra ponovo pokazuješ
svoju nadmoć ložeći je. Zbog te hladnoće mozak mi drugačije radi, skoro leden,
dok ostatkom tela krv ključa. Blažena bila moja zimska jutra.“
„Danas sam ustala
kao i uvek. Moje jutro je bilo pre dva sata, dan mi je počeo u šest. Ne znam
kako da vam uzvratim jutarnji pozdrav. Žurim na sastanak, dajte mi kafu.“
„Beži! Ne mogu da
ustanem. Neću danas ništa da radim. Hoću samo da spavam!!!“
„Evo majke! Nemoj
plakati više, mili.“
„Do đavola,
ponovo pada kiša. Nisam se naspavala, nisam se odmorila, a ponovo me čeka
pakao.“
„Prelepa si. Volim
dane kao što je ovaj, koji počinjem pogledom na tvoje lice.“
„Muka mi koliko
sam popio prethodne noći. Natekao mi je mozak, a jetra iščezla.“
„Dobro jutro,
lepi svete. Dobro jutro, divni živote. Evo me ponovo!“
Nemi kada ustaju
nemo pozdravljauju, žale, slave, mrze i vole novi dan.
„Neprocenjivi jutarnji
trenuci. Moj grad iz snova i ja. Još jedan dan, još jedno poklanjanje sreće.“
„Koji je danas datum?
Hmmm... ne sviđa mi se da ovog dana umrem. Ne volim neparne brojeve, ne bih da
danas umrem. Nastaviću da spavam, prespavaću neparnog skota, pa ću se sutra
ubiti.“
„Još jedan dan. Još
jedan radni dan. Još jedno kurvanje ovog bednog života.“
„Mmm... Kako sam
divno spavala. Kuda danas? Šta danas? Kao i svaki dan, i danas je moj dan. Dan
u kome uživam, volim, živim!“
Dan je umanjeni život. Jutro je karaketr. Kako ustaješ,
tako živiš. Nekako mislim da svi oni žive isto. Niko od njih nije potpuno
svestan života i sveta. Svi oni su tu, a nisu nigde. Srećni su zapravo tužni. Tužni
su zapravo srećni. I nije bitno kako ležeš već kako ustaješ. Ja nekako mislim
da su svi oni ludi, verovatno su svi ljudi ludi. Ne verovatno, već sigurno. U nenormalnom
svetu se razlikuju samo nenormalno normalni i normalno ludi, ima još tih jezičkih
kombinacija. No, htedoh reći baš to, da je dan život. Ja nekako više volim noć,
noć najviše ljubim. Nego, kako ti, prijatelju, ustaješ? Ja ustajem na levu stranu srca.
S ljubavlju, Ernesta
