Oduvek sam
želela da mi život bude poput Almodovarovog filma. I jeste jebote, jeste.
Pogledaj me, slomljena na kockice, žena na ivici nervnog sloma, depresivna,
agresivna, možda alkoholičarka, kada te mrzim onda sam lezbejka – šalim se, ne
mogu to biti – kada te volim onda depresivna, još samo da počnem da se
drogiram, te da napumpam sise i usne.
Šta ti je? Šta
si danas čitala ili gledala?
Nisam ništa
gledala, razmišljala sam. I volela te.
Rekao sam ti da
prestaneš toliko da misliš. A sama si rekla da se filmovi ne žive, već gledaju.
Čemu ta poređenja?
Rekla sam da sam
te danas i volela.
Teodora, čuo
sam. Da, čuo sam. Nekada si takva napast. Volela si me danas, sutra ćeš me isto
voleti mada ćeš reći suprotno. Ja tebe volim svaki dan, zato ne moram da ti
ponavljam.
Moraš!
Ne moram i to
znaš. (moj čovek me poljubio i zagrlio)
Hoću da ti budeš
otac moje bebe!
Hehe, ja sam to
odavno isplanirao.
Je l' misliš da ćeš
moći da me voliš čitavog života, baš ovakvu kakva jesam? Ludu?
Ti nisi luda, ti
si ranjiva budalica i baš zato te volim.
A da li ćeš me
voleti?
Da li ćeš ti
mene voleti ceo život?
Prva sam pitala.
Izbegavaš da
odgovoriš jer odlično znaš da ti meni ne možeš garantovati večnu ljubav, a
takođe znaš da ću ja tebe voleti čitavog života.
Zašto misliš da
ja tebe neću voleti čitavog života?
Zato što te
odlično poznajem, otvorena si knjiga, a u toj knjizi piše da greške ne praštaš.
Mnogo tu ima mog
umišljanja da neko greši.
Naravno. To je
jer si razmažena i želiš potpunu ljubav, što i nije tako loše, ali ljudi greše,
svi mi, i ti i ja.
Ja bih tebi
oprostila svaku tvoju grešku.
Osim u trenucima
kada me mrziš.
Da, osim tada. Ali
baš tada te najviše volim.
Takva ljubav
boli samo da znaš.
Znam. Mene boli
još više, ali moraš da mi daš vremena da naučim sve ono što nisam ranije. Sputaj
moju želju da budem filmska diva kojoj se svaki hir ostvaruje!
Volim te i voleću
te. Tako ću te sputavati u tom tvom ludilu. Nego, zamisli našu bebu… Kakva će
biti?
