A da mi dođeš da ti naslonjena na rame celu noć
šapućem o davno srušenim snovima na čijim ruševinama moja ljubav počiva?
Ne mogu više da hvatam poglede u vazduhu, niti
reči u vetru. Koliko jaki behu moji snovi, toliko snažni su tvoji zagrljaji.
Ako bi ova nežnost, koju osećam nestala, nestalo
bi i moje srce. Ne mogu više da te tragom mirisa tražim, jer kadra za to nisam.
Nestaje mi daha od onog osećanja u stomaku. Zastajem.
Padam.
Predajem se.
Nečemu. Ničemu.
Нема коментара:
Постави коментар