San za dobro jutro

Budim te rečima „sanjala sam te“

Sanjala sam te, sanjala sam nas.

Kako lebdimo po oblacima ljubavi.

Moja ruka u tvojoj ruci.

Tvoji prsti u mojoj kosi.

Stopala nam se meškolje ispod teškog jorgana.

Smeta ti ćebe kojim se prekrivamo.

Govorim ti da me zagrliš jer mi koža od hladnoće puca.

Grliš nikad snažnije.

Ljubim te nikad nežnije.

Sanjala sam da se volimo.

Da li se volimo toliko da sanjam našu ljubav?

Da li smo istorijske ličnosti?

Jače od Sparte, lepše od svih ljubavnih povesti?

Voliš li me za dobro jutro?

Voliš li me za ceo život?

Ja te volim za dobro jutro.

Za laku noć.

Za srećan put.

Za dobrodošlicu.

Za čitavu večnost.

Volim te koliko ne mogu da uzvratim toliko snažan zagrljaj.

Sanjala sam te, sanjala sam nas.

Toliko istinito da više ne razaznajem da li smo san ili java.

Da li si istina ili fikcija.

Toliko snažno i jako da mi se ličnost menja.

Postaje ljubav.

Srce koje kuca brže.

Disanje koje donosi život.

Vrtlog svega što istovremeno zastrašuje i umiruje.

Sve to u meni.

A izvan – toplina postelje i tvojih zagrljala.

Dobro jutro!