Uvek sam se pitala zašto me nikada nisi
poljubio, zašto si ono veče istrgao ruku
iz moje ruke umesto da kreneš sa mnom
u naše zajedno.
Pitala sam se zašto svoje poglede nisi
pretočio u reči, a svoje pozdrave u
pozive i pisma.
Uvek sam se pitala zašto si mi pogledima,
a ne rečima kazivao ljubav. Zašto si nemo
brinuo o meni dok sam prepuštena
stradanjima bez povika "tu sam" i "imaš
me".
Uvek sam se pitala šta bi se dogodilo da si
još jednom provukao svoje prste kroz
moju kosu. Da li bi tada rekao "volim
te!"?
Uvek sam se pitala i uvek znala odgovor.
Želeo si, ali nisi smeo.
Kao što i ja sada nekoga volim, a ne
smem.
Нема коментара:
Постави коментар