Amour

Zamisli…

Dođu periodi kada bih samo čitala knjige, ležala i slušala muziku, ili pak gledala filmove. Upravo sam u periodu kada bih gledala filmove. Ne znam zašto, ali u većini su oni koji govore o najnežnijim osećanjima. Volim ljubav da nazivam najnežnijim osećanjem, jer ona i nežnost idu zajedno. I tako, pod uticajem nekih filmova koji su probudili želju da imate nekoga sa kim ćete podeliti trenutke kada svi ti filmovi bude u vama najnežnija setna osećanja, zamislih jedne filmske trenutke...trenutke koji bi bili deo filma čiji bih tvorac bila ja.

Zamisli... zamisli taj film ovako...

Njih dvoje su se zavoleli. Onda je on otišao u rat, ili negde drugde, daleko od nje. Ona je strahovala za njega. Sanjala ga i mislila na njega. On je strahovao za njenu krhku dušu u slučaju da mu se nešto desi. Sanjao je i voleo. A onda mu se nešto desilo u ratu ili negde drugde. I to je bilo nepodnošljivo. Vratio se njoj. Njegova tragična povreda je bila takva da je izgubio osecaj za dodir. Potpuno. Nije više mogao da oseća njen dodir, zagrljaj. Niti poljubac. I sada kreće magija...

Magija jer je sad ona mogla da ga voli samo reči. Najlepšim rečima:

Zatvori oči...

Sad ti prilazim

Dodirujem ti rame

Milujem ti ruku

I nežno uzimam tvoju šaku

Ubrzo su nam se prsti potpuno isprepletali

Približavam svoje usne tvom uhu

Ono što imam da ti kažem ne sme niko drugi,

Osim tebe da čuje

Zato šapućem

Obazrivo.

To su najlepše reči

nežnosti

Kazujem ti ljubav

Pevam ti zagrljaj

Sad se smeješ.

I ja se smejem.

A onda me pogledaš.

I u mojim očima vidiš samo

„Volim te!“

Možeš li da čuješ?

Glasno vičem te reči

Toliko glasno da

Sve ptice na svim

Ogolelim granama na ovom svetu

Odlepršaju

U sreću i slobodu

Volim te onoliko koliko ne možeš

Da osetiš moj dodir

Volim te više od bola prošle razdvojenosti.

Jednostavno...

Volim te!