Pesma o noći – Noćna pesma

Zamisli da sam ptica, pa malo letim,

a onda malo sletim, na tvoj jastuk.

Ova pesma je mogla biti ljubavni haiku,

ali ja to ne umem.

Oprosti mi moje neznanje.

Krv mi pulsira vratnom žilom.

Još sam živa,

a onda sam ti i lepa.

Zamisli me bledu i hladnu.

Nikakvu. Pravo ružnu.

Nezamisliva slika.

Ne mogu umreti sve dok želim živeti.

Ne mogu prestati živeti sve dok noć postoji.

Moje oči vape za novim predelima, nepoznatim.

Mnogo je takvih.

Moje srce žudi za mnogo novih ljubavi.

Ima ih svuda.

I sve je to tokom noći.

Onako, niotkuda, odjednom.

Naprasno ispliva sve skriveno.

Iskreno. Svetlucavo.