Come back. Come back to me

Noći su dolazile i prolazile.
A, onda je jedna došla.
Ta Noć je dugo čekala svoj red.
Svoje vreme. Moje vreme.
Zagospodarila je svemirom moje duše.
Donela mir i spokoj.
Sreći se narugala. Nesreću opsovala.
Kako je samo ona buntovna! Moja Noć!
Ta Noć...
Delovala mi je nestvarno. Čudnovata.
Mesec je sijao, a zvezde su se zapalile.
Nebo je igralo.
A Zver u meni je pevala.
Onda je Zver ućutala.
Podigla je obrve, uozbiljila se,
a onda se gromoglasno nasmejala.
Lucidni smeh. Smejale su se obe.
I Noć i Zver. Obe moje.
Nazdravljale su jedna drugoj, meni u čast.
Opijale se i slavile.
Slavile su...a onda su ućutale.
Noć se umirila toliko da joj lice nije
otkrivalo bilo kakvu emociju.
Ni misao.
Ništa.
Zver je bolno vrištala.
Vrištala. Bolno...vrštala.
Gledale su me...
gledale su moje telo koje odlazi od njih.
Gledale su moj odlazak.