"I can fly, but I wan't his wings"

Jedna draga osoba mi je rekla da su moji tekstovi negativni. Možda. Kada pogledam bolje, većina jeste. Ali, ja zaista nisam negativna, tačno je da sam više pesimista, nego optimista, jer potpuni optimisti su nastrani, ograničeni i glupi, ako mene pitate. Ja sam neka vrsta čudaka, ali sam prepuna emocija, i oduvek sam osećala sreću na svoj, poseban način. Nije sve idealno, niti može biti, ali postoje neke stvari u životu za koje vredi živeti i za koje se vredi boriti. Ranije sam mislila da je ljubav samo kada patiš. Nekako mi se činilo da svi oni koji plaču jedini vole. Nisam znala šta je ljubav, pretpostavljam. Možda nisam umela da primetim prave primere ljubavi. Sada to umem. Učila sam šta je ljubav iz knjiga i filmova. A možda i od starijih, ne znam. Jer sada znam šta je ljubav. Vidim je i prepoznajem. Vidim divne mlade parove, koji se vole, onako pravo, prelepo, predivno. Dopunjuju se, usrećuju se, vole se svojim prisustvom. I voleće se zauvek. Neki neće prestati da se vole načinom kojim sad to čine, neki pak hoće, ali će uvek voleti iskreno to što su imali. To što su imali poštovaće, iako će pored sebe videti nekog drugog, iako će im neko drugi biti ceo svet. To je ljubav, bar tako sada mislim. Ljubav je i onda kada vidim babu i dedu kako se kao deca svađaju, i kad deda onako, neprilično njemu, ozbiljno iskreno kaže da voli „svoju babu“ svakim danom sve više dok je gleda kako sedi i gleda glupe serije.

Sva svoja mišljenja i stavove možda neću moći da zadržim, vreme, zrelost i život ih mogu promeniti, a to ne bih volela. Ali, ako mi neko da pravo na izbor – koji stav mogu da zadržim – to će biti moj pogled na ljubav. Zato evo jedne priče, nimalo lične, samo opis ljubavi. Govor ljubavi. Ono što ljubav može, ali ne bilo koja, samo prava i iskrena. Ne mora ona biti jedina. Kukavice su oni koji vole samo jednom, ali takođe su oni koji vole samo jednom, najveći srećnici. Jer, znate šta, ne volimo one koji nas povređuju, to je privid osećanja voljenja, više ih mrzimo, i gajimo neke opsesije. Ali, oni koji nas čine srećnima, njih volimo. Zato je važno imati pored sebe nekoga nalik nama, jer samo prema takvoj osobi možemo osetiti ljubav. Uživajte u ljubavi ako je imate, a ako je nemate, ne brinite, vaš svet će sigurno biti jednog dana u nečijim očima.

Zatvori oči. Diši. Ne razmišljaj ni o čemu. Diši. Isprazni um. Diši. Sada počni da razmišljaš. O sebi. O meni. O tome šta bi želeo. Gde bi voleo da si sada. Sa mnom. Razmišljaj o tome. Nastavi. Gde smo? Tamo? I? Dobro. I šta još?

Zašto se smeješ? Dopalo ti se? Hoćeš ponovo. Možes uvek, uvek kada želiš da odeš odavde. Vidiš kako je lako. Maštaj. Slobodno možeš da maštaš, jer šta ti drugo preostaje? Šta drugo preostaje meni, njoj, njemu, svima koji su srećni? Srećni su jer maštaju. O bilo čemu, da su bilo gde. Divno je. Divno je kada zatvoriš oči i vidiš sve što bi želeo da vidiš. Osetiš, čuješ i mirišeš taj put kojim želiš da ideš. Nastavi da se smeješ, slobodno se smej, i ja se smejem.Uživaj! Hajde zajedno da uživamo. Gde ćemo da idemo sada? Kažeš da ja odlučim. Dobro. Prestani da se smeješ, postajem nervozna. Uozbilji se i zatvori oči. Još uvek se smeješ. Ne budi dečak. Blesav si.

Spreman? Zatvorimo oči.

Možeš li da osetiš miris mora i da dodirneš pesak? Možeš? Divno. Možeš li da čuješ njegov šum? Šum mora koji je ispred nas? I to možeš. A melodije? Ovu divnu pesmu? I nju. Primećuješ li da je pesak još uvek topao, a ponoć je? I vetar je magičan kao i mesec. Magičan, kao i ti.

Gladna sam. Jede mi se voćna salata. Hoćemo? Blizu je, vratićemo se brzo.

„Buona sera. Due macedonie di frutta, per favore.“

„Ecco... Buon appetito!“

„Grazie.“

Sviđa ti se? Jeste ukusna. Zašto se smejem? Pa, smejem se jer se tebi smeju oči. Tako nasmejane su još lepše.

~ Zato što najviše volim tvoje oči. ~

„Šta misliš kakva je voda?“

„Najela sam se, ne mogu da razmišljam o tome.“

„Moraš!“

„Ti si lud.“

~ Lud, zato što sa tobom mogu da budem bilo gde i kada nisam. Lud zato što sada Kapri tamo gde smo mi, ne gde zapravo jeste. ~

„Šta misliš sad? Kakva je?“

„Divna. Savršena.“

„Hvala...“

„Za šta?“

„Za sve ovo.“

„Nije još završeno.“

„Nije...“

„Tek je počelo.“

„Da...“

~ Tek je počelo. Realnost je tek počela kroz naše maštanje. ~

„Želim sada samo da te gledam tako prelepu. I želim da te zagrlim.“

„Znaš, ja...“

„Pssst. ’Ajde sada da ćutimo, važi?“

„Važi.“

~ Zato što možeš da mi ćutanjem i pogledom govoriš najlepše reči ljubavi. ~

~ Ljubav nije patetična kada je iskrena i prava. Ona je divna, čista i zdrava. ~

~ Romantika nije plitka i površna, romantika je najlepša, ali ona nije bilo gde, ona je između tebe i mene, jer se volimo. ~

~ Ljubav nije kada patimo, nego kada smo srećni. ~

~ Ljubav je kada smo zajedno, a zapravo smo svuda. ~

~ Ljubav je kada imam tebe, i više ne želim ceo svet, jer si ti ceo svet. ~

~  Ljubav nije kliše, ljubav je jedina istina. ~

~ Ljubav nisu oni, ljubav smo mi. ~

~ Ljubav je i ona što je bila pre, iako prošla, ali je bila predivna. ~

~ Ljubav si ti, jer smo isti. ~

~ Ljubav je najdivnija. ~

~ Ljubav je sada i ovde. Pored tebe. Pored mene. Pored nas. Između nas. ~

~ Ljubav je, jer mogu bez straha da ti kažem da te volim. ~

~ Ljubav je, zato što se smejem. Zato što samo to radim. ~

~ Ljubav nije komplikovana, ona je prosta, ali slojevita. Kao naša, jednostavna, a jaka, trajna. ~

~ Ljubav je... Ljubav si ti. ~