Kada sam pre nekoliko meseci videla na jednoj od društvenih mreža status jednog mladića, o kome ništa ne znam: ''Nekad: pokondirena tikva, sad: urban bostan'' moja memorija ga je snimila u folderu ''Citati o životu''. Prava slika današnjeg stanja. Zbog takvih bostana polako, ali sigurno postajem nadrkani baksuz. Oprostite na izrazu, ali je najpogodniji. Napraviću presedan u svom umetničkom, spisateljskom poletu, i tekst posvetiti ''urbanom'' stilu. Jovane, oprostite, ja ipak neću biti ovog puta umetnik, kao što ste Vi bili, već Teodora koja ide u Gimnaziju ''Sveti Sava'', i živi u 2012-oj. Duboko verujem da ćete imati razumevanja.
Počinje paljba!
Čitajući Heseovog ''Demijana'' našla sam podršku svojih misli u delu koji govori o Isusovom raspeću, i tome da je veći karakter bio lopova koji je ostao iza svojih dela, te da je on istinski bio spasen. To i jeste poenta, biti ono što jesi. Ako si seljak, budi seljak do kraja. Nemoj se skrivati iza svog izveštačenog, neprirodnog, iznad svega, odvratnog ponašanja. Takvi ljudi koji nemaju svoje ja, su ništarije, ali o tome u jednom tekstu koji je, što bi se reklo, u pripremi. I koliko god bežala od plitkoumnih i ološa, oni uvek nađu način da budu u mojoj blizini. Ne zbog mene, već takvi moraju da budu svuda, kao voda prodiru u svaku stenu.
Kako to počinje... Ceo život si mala seljanka koja je slušala Majku srpsku, i Cou kralja. Dakako, bila je tu Sneki i Koki, naravno, ali nisi ti kriva tvoji su mama i tata koje javno neizmerno voliš, a čestito ni ne pričate, bili u istom fazonu. Sve finjak do finjaka. I onda si krenula u srednju školu, i shvatiš šta? Da bi bila u fazonu, moraš da postaneš opasna. Drugačija, i do jaja lik. Umesto patika sa šljokicama, ti kupiš Starke, i to obavezno u crnoj ili bež boji, jer su one prave Starke. Ismevaš glupačice koje nose roze i lila Starke. Zaboga, kakvo poniženje za te božanske, neponovljive, omiljeno tvoje Starke! Sledeće što ti je potrebno su mnogo kul, i urbane naočare. Još ako su tatine ili mamine, kud ćeš bolje. Naravno, moraš imati supergigamegaultrakul profil na Fejsu kako bi se prezentovala u što boljem svetlu. Krećeš da lupetaš po statusima, da bi bila što luđa, kačiš umetničke fotke, i naravno retro slike, sa dubokoumnim opisima. Onda se naloziš na neku ribu koja je simbol za feminizam recimo, ili neku koja je u periodu ranih šezdesetih ili sedamdesetih overila u svojim dvadesetim, ali je pre toga, kao vrlo mlada, šiznula. Počinješ da je žališ i prikazuješ kao svog idola. Naravno, da bi sledila tu sliku, ti već piješ, i duvaš u isto vreme. Ali i tako odvaljena si dovoljno svesna da kažeš to svima, i da dodaš kako ti to radiš jer uživaš, a ne da bi se pričalo. Jer, ipak, ti travu jako voliš, i ona je potcenjena, zbog čega si jako tužna i nesrećna. Kada shvatiš da ti ponestaje pogodne gardarobe, moliš mamu i tatu za nekih 10 000 ili 20 000 dinara, kako bi otišla u Beograd, u Ušće i sve to potrošila u dobro nam poznatim radnjama. Naravno, moraš u novom gradu naći dečka koji je totalno u tvom fazonu. Volećete se i obožavati. On će biti tvoj, ti njegova. Slike samo pljušte, pesme sa posvetama, a onda BUM, jedan pijani trenutak slabosti i ode mas' u propast. Onda si tužna, neutešna, opšte mobilno st(r)anje. Ali, sve to bude super na kraju, jer prava ljubav ne zna za granice. Svesna toga da svaka mlada devojka, da bi bila obožavana, ne može samo imati adekvatan fizički izgled, mora nešto imati i u glavi. Tu ponovo veliku ulogu igra blaženi Fejs. Odrasla si na EKV-u, Milan i Magi su ikone, stvaraoci svega. Iako, za njih nisi čula do pre četiri godine. Ali si već stigla da postuješ, pardon naučiš sve njihove pesme. Pratiš mlade naše muzičke talente i podržavaš ih u svemu, naravno ti si veliki fan i ostalih naroda, i njihovih umetnika. Od Kineza do Španaca. Tvoje dvolično, neiskreno obožavanje mojih ljubavi, mi užasno ide na jetru, pravo da ti kažem, sestro. Naravno, svesna si da umetnost nije samo muzika. Moraš biti i likovno, filmski, i književno osvešćena. Pa, ti onda moj dragi Prever postaje jedan od omiljenih, zapravo jedini za koga znaš, Silvija ti je uzor, kao i svakoj feministkinji, naravno ako si imala sreću da na internetu naletiš na nju. Hesea svakako čitaš, mada ti je teško da razumeš šta je hteo da kaže. Toliko si književno obrazovana da u igri Pogađanje ličnosti nisi znala ko je napisao ''Na Drini ćuprija'', ali to i nije toliko strašno, drug mi kažu da ni studenti kojima će to biti struka ne znaju. I, tako si carica, sve znaš i vidiš daleko, a zapravo ne znaš dalje od svog sela. Jesi li svesna da su te mnogi skontali? Ne? Onda nećeš ni posle ovoga biti.
Nakon ovog kratkog obraćanja imaginarnim ličnostima, jer svaka slučajnost je, zaista puka slučajnost, moram se ograditi. Nekada davno, kao mala, ja sam znala sve Cecine pesme, pratila sam Sekinu karijeru na njenom početku. Odrasla sam kod babe i dede, uticaj rođake, i omiljene aktivnosti petkom uveče. Međutim, odrasla sam i u potpuno normalnom okruženju, pa zahvaljujem svojim roditeljima na istančanom ukusu. Volim najbolju muziku, izvinite molim vas, ali sam na takvoj odrasla. Ponekad pustim Cecu i Harisa, a zaista ih ne volim, čisto da se setim onih skupova na praznim gajbama sa određenim ekipama. Meni najbolje stoji crveni karmin, ne zato što sam najlepša, naprotiv, već zato što taj komad šminke nije kao ostali, on se oseća i doživljava, ne nosim ga jer je u trendu, već zato što sam suludo vezana za njega. Činjenica je da ga u poslednje vreme ne stavljam, neka druga emotivna stanja su prisutna. Druge patike sem Starki ne kupujem već jako dugo, jer za bolje i udobnije ne znam, a i jer ih jako volim. Nikada neću prežaliti tatine Rej Ban naočare koje je u jednoj svojoj epizodi izgubio, jer su mi omiljene, i jedino su mi one lepo stajale. Za Milana i Magi sam čula isto onda kada sam čula i za tatinog najboljeg druga, maminu omiljenu tetku. I sa sigurnošću mogu reći da nije Milan postojao, ni ja ne bih sada ovakva bila. Zašto ovoliko volim Španiju, ja stvarno ne znam, oduvek je volim. I trudim se da što više saznam o njoj. Zato mi jako teško pada da neko, ko nema pojma ni o čemu, a kamoli o tome, u svojoj glumi, obožava Ćambao ili Bebe, ili nešto drugo slično. Sve ono što spada u moje omiljeno doživljava poniženje kada je u ulozi maske nekima. Zato, dragi moji, više cenim one prave seljake od ovih skrivenih, urbanih. Ne zamerite mojim rečima, to sam samo ja, Teodora, vama dobro poznata, filozof sa nepresušnim izvorom seratorske inspiracije.
Počinje paljba!
Čitajući Heseovog ''Demijana'' našla sam podršku svojih misli u delu koji govori o Isusovom raspeću, i tome da je veći karakter bio lopova koji je ostao iza svojih dela, te da je on istinski bio spasen. To i jeste poenta, biti ono što jesi. Ako si seljak, budi seljak do kraja. Nemoj se skrivati iza svog izveštačenog, neprirodnog, iznad svega, odvratnog ponašanja. Takvi ljudi koji nemaju svoje ja, su ništarije, ali o tome u jednom tekstu koji je, što bi se reklo, u pripremi. I koliko god bežala od plitkoumnih i ološa, oni uvek nađu način da budu u mojoj blizini. Ne zbog mene, već takvi moraju da budu svuda, kao voda prodiru u svaku stenu.
Kako to počinje... Ceo život si mala seljanka koja je slušala Majku srpsku, i Cou kralja. Dakako, bila je tu Sneki i Koki, naravno, ali nisi ti kriva tvoji su mama i tata koje javno neizmerno voliš, a čestito ni ne pričate, bili u istom fazonu. Sve finjak do finjaka. I onda si krenula u srednju školu, i shvatiš šta? Da bi bila u fazonu, moraš da postaneš opasna. Drugačija, i do jaja lik. Umesto patika sa šljokicama, ti kupiš Starke, i to obavezno u crnoj ili bež boji, jer su one prave Starke. Ismevaš glupačice koje nose roze i lila Starke. Zaboga, kakvo poniženje za te božanske, neponovljive, omiljeno tvoje Starke! Sledeće što ti je potrebno su mnogo kul, i urbane naočare. Još ako su tatine ili mamine, kud ćeš bolje. Naravno, moraš imati supergigamegaultrakul profil na Fejsu kako bi se prezentovala u što boljem svetlu. Krećeš da lupetaš po statusima, da bi bila što luđa, kačiš umetničke fotke, i naravno retro slike, sa dubokoumnim opisima. Onda se naloziš na neku ribu koja je simbol za feminizam recimo, ili neku koja je u periodu ranih šezdesetih ili sedamdesetih overila u svojim dvadesetim, ali je pre toga, kao vrlo mlada, šiznula. Počinješ da je žališ i prikazuješ kao svog idola. Naravno, da bi sledila tu sliku, ti već piješ, i duvaš u isto vreme. Ali i tako odvaljena si dovoljno svesna da kažeš to svima, i da dodaš kako ti to radiš jer uživaš, a ne da bi se pričalo. Jer, ipak, ti travu jako voliš, i ona je potcenjena, zbog čega si jako tužna i nesrećna. Kada shvatiš da ti ponestaje pogodne gardarobe, moliš mamu i tatu za nekih 10 000 ili 20 000 dinara, kako bi otišla u Beograd, u Ušće i sve to potrošila u dobro nam poznatim radnjama. Naravno, moraš u novom gradu naći dečka koji je totalno u tvom fazonu. Volećete se i obožavati. On će biti tvoj, ti njegova. Slike samo pljušte, pesme sa posvetama, a onda BUM, jedan pijani trenutak slabosti i ode mas' u propast. Onda si tužna, neutešna, opšte mobilno st(r)anje. Ali, sve to bude super na kraju, jer prava ljubav ne zna za granice. Svesna toga da svaka mlada devojka, da bi bila obožavana, ne može samo imati adekvatan fizički izgled, mora nešto imati i u glavi. Tu ponovo veliku ulogu igra blaženi Fejs. Odrasla si na EKV-u, Milan i Magi su ikone, stvaraoci svega. Iako, za njih nisi čula do pre četiri godine. Ali si već stigla da postuješ, pardon naučiš sve njihove pesme. Pratiš mlade naše muzičke talente i podržavaš ih u svemu, naravno ti si veliki fan i ostalih naroda, i njihovih umetnika. Od Kineza do Španaca. Tvoje dvolično, neiskreno obožavanje mojih ljubavi, mi užasno ide na jetru, pravo da ti kažem, sestro. Naravno, svesna si da umetnost nije samo muzika. Moraš biti i likovno, filmski, i književno osvešćena. Pa, ti onda moj dragi Prever postaje jedan od omiljenih, zapravo jedini za koga znaš, Silvija ti je uzor, kao i svakoj feministkinji, naravno ako si imala sreću da na internetu naletiš na nju. Hesea svakako čitaš, mada ti je teško da razumeš šta je hteo da kaže. Toliko si književno obrazovana da u igri Pogađanje ličnosti nisi znala ko je napisao ''Na Drini ćuprija'', ali to i nije toliko strašno, drug mi kažu da ni studenti kojima će to biti struka ne znaju. I, tako si carica, sve znaš i vidiš daleko, a zapravo ne znaš dalje od svog sela. Jesi li svesna da su te mnogi skontali? Ne? Onda nećeš ni posle ovoga biti.
Nakon ovog kratkog obraćanja imaginarnim ličnostima, jer svaka slučajnost je, zaista puka slučajnost, moram se ograditi. Nekada davno, kao mala, ja sam znala sve Cecine pesme, pratila sam Sekinu karijeru na njenom početku. Odrasla sam kod babe i dede, uticaj rođake, i omiljene aktivnosti petkom uveče. Međutim, odrasla sam i u potpuno normalnom okruženju, pa zahvaljujem svojim roditeljima na istančanom ukusu. Volim najbolju muziku, izvinite molim vas, ali sam na takvoj odrasla. Ponekad pustim Cecu i Harisa, a zaista ih ne volim, čisto da se setim onih skupova na praznim gajbama sa određenim ekipama. Meni najbolje stoji crveni karmin, ne zato što sam najlepša, naprotiv, već zato što taj komad šminke nije kao ostali, on se oseća i doživljava, ne nosim ga jer je u trendu, već zato što sam suludo vezana za njega. Činjenica je da ga u poslednje vreme ne stavljam, neka druga emotivna stanja su prisutna. Druge patike sem Starki ne kupujem već jako dugo, jer za bolje i udobnije ne znam, a i jer ih jako volim. Nikada neću prežaliti tatine Rej Ban naočare koje je u jednoj svojoj epizodi izgubio, jer su mi omiljene, i jedino su mi one lepo stajale. Za Milana i Magi sam čula isto onda kada sam čula i za tatinog najboljeg druga, maminu omiljenu tetku. I sa sigurnošću mogu reći da nije Milan postojao, ni ja ne bih sada ovakva bila. Zašto ovoliko volim Španiju, ja stvarno ne znam, oduvek je volim. I trudim se da što više saznam o njoj. Zato mi jako teško pada da neko, ko nema pojma ni o čemu, a kamoli o tome, u svojoj glumi, obožava Ćambao ili Bebe, ili nešto drugo slično. Sve ono što spada u moje omiljeno doživljava poniženje kada je u ulozi maske nekima. Zato, dragi moji, više cenim one prave seljake od ovih skrivenih, urbanih. Ne zamerite mojim rečima, to sam samo ja, Teodora, vama dobro poznata, filozof sa nepresušnim izvorom seratorske inspiracije.
sve si rekla, tedi, SVE!!!
ОдговориИзбришиMorao je i to neko. :)
ОдговориИзбришиNikad nisam kontao kako su starke udobne. Najneudobnija obuća posle klompi, lol. Converse je imao dobrih modela krajem osamdesetih i početkom devedesetih, ali ono što se kod nas prodavalo pod imenom All Stars nije ni blizu kvalitetnih patika. Naravno, jesu dobre za hodanje - ali ako patike nosiš za hodanje, onda si pozer, koliko i neko ko je jutros mrzeo Doorse a večeras se kune u njih.
ОдговориИзбришиVidiš kako se priča obrne, kad malo razmisliš? Ne troši život na gluposti i budale. ;)
Meni su Starke najbolje, zapravo jedine patike koje nosim, jer nisam neki ljubitelj patika. :D Naravno da ne trosim zivot na njih, niti cu, ali neke stvari strasno idu na jetru, pa dodje neki ovakav trenutak. :)
ОдговориИзбриши