Одломци из педагошких списа

Време је учења и писања семинарских радова и есеја. Некако волим у сваки есеј да "убацим" онај уметнички део. До сада су сви моји писани радови за факултет освојили максималан број бодова. Мало хвале не штети, а и зашто би штетила? Tреба храбрости за неке речи и мисле које ту напишем, а све у жељи да се не конформишем очекиваном.

Одломци из последња два:

Нико од нас не зна када ће се дубоко у нама пробудити оно што нас боли, што нас подсећа на давно заборављена сећања, или пак она за чије постојање нисмо знали. Нико од нас не зна када ће у мисли допливати оне струје које нагоне на непожељно, изгубљено. Нико од нас не зна ни када ће се пробудити оно лепо, спокојно... Нико од нас не познаје себе потпуно. Не знамо на које окидаче реагујемо, нити да ли их имамо. А они постоје. Постоје код свакога од нас, и као кобна чељуст чекају свој ред. Да дођу, поремете склад. Унесу сумњу. Агресију. И бол. 

Нисмо као они. Ни ти, ни ја. Да јесмо, живели бисмо тим устајалим животима. Проклето добро смо проценили своја лудила, и добро од њих направили. Свакако да сам празан. Олупина без осећања, али ми је поглед напред ка планинама пуним надања.

Од описаног доба до данас се много променило. Још су ретки они који се могу уклопити у овај калуп. Тешко могу рећи да су се људи променили, некако верујем да је људски код непроменљив, као и да у сваком житу има кукоља, те бих пре рекла да се време променило. Можда је данашњи човек размаженији, измученији; приступачније су му многе ствари, тако и извори информација, па тежи лакшем путу. Можда је ушушканији, те су му основне потребе као и оне веће задовољење. Али свакако да су у већини они који не виде старе вредности, оне истинске. Изгубило се старо време, али народна мудрост сведочи о својој вредности како би говорила о неком прошлом, заборављеном времену. Оном времену које ће поново наступити, јер све егзистира у кругу...зачараном кругу. Овај круг ће увек постојати јер је човек од свог настанка исти, потпуно исти, само каткад промени стил свог приказивања.