Ernesta

Nije do vremena

nije do tebe

niti je do njih

do mene je.

Do svega što želim.

Nije do samoće,

Do onoga je što može biti.

Nije do neostvarenih snova,

Već je do onih izgubljenih.

Odbačenih.

Nije do onoga što sam,

već do onoga što nikad neću biti.

Nije do sadašnjosti

do prošlosti je.

Nije čak ni do budućnosti.

Nije do nesreće, jer ne postoji

već je do sreće tamo gde je nema.

Nije do sati,

niti ovog vremena.

Do mog je izgubljenog vremena.

Do toga je – mojih snova!

Ernesta kaže da je shit tu! 

Ono dvoje pričaju:

Ti ne želiš da znaš za drugačije. Ne želiš da znaš više od onoga što znaš. Znaš li ti uopšte šta želiš?!

A znaš li ti koliko sereš?