Čuj dobro!

Ako ne znaš šta da joj kažeš,
kazuj joj poeziju.

Ali molim te,
neka ne bude Antić!

Neka ne bude ni
kvazi pesnik Balašević.

Kazuj joj Prevera
od krvi i mesa.

Još bolje da joj kazuješ
Kanjevca nasmejanog od bola,
jer ona je mala i
ne zna s kim ima posla.

Kazuj joj Miljkovića,
voleće njegovu iluziju.

Ili pak Dilana,
voleće njegovu surovu istinu.

Nemoj da joj prećutiš Nerudu,
zavoleće tako tvoje nežno srce.

Budi taman kao Pesoa i
pusti je u svoj svet.

Zar ne vidiš da treba da joj pričaš?
Ali ne bilo sta!
Pričaj joj ono
što je milo njenom uhu,
jer samo tako će te ljubiti.