Patnja

Kada me noć pogodi priznajem sebi:
Da što sam te više tražila,
Više sam te gubila
Gubila sam te u magli,
U dimu...

Gubila sam te u ljubavi.

Što sam te više ljubila,
Bivao si sve dalji
Da bi najzad nestao.

Što sam te više zamišljala,
Više sam patila
Noseći tvoje ime u zubima,
Sve sam te manje dozivala.

Potisnuta imena su najbolnija.
Izgubljeni dodiri su najotrovniji.

Sve ovo priznajem sebi kada me noć poseti.
Ali nikako da priznam da me je bol pobedio.