Naposletku, mislim da te volim!

Mislim da ću te zauvek grliti i ljubiti jer...

Jer...ti si ogledelo koje mi uvek govori da sam lepa,

I kada nisam,

Kada se menjam svakom novom godinom, novim krvnim sastavima,

Kada se menjam svakog meseca novim psihičkim stanjima.

Grliću te jer sam uvek pametna i kada mi se ne čita,

I kada mi se ne piše, kada mi se ne uči.

Ljubiću te, jer su ti moje usne najnežnije i ovako...

Ovako osetljive na Košavu, na ožiljke nervoze i drhtavih stanja.

Istina je da bih ti rekla da ću te zauvek voleti, ali ja to ne mogu reći.

Ne jer sam previše ponosna,

Ne jer mislim da voleti nije najčistija i najvrednija stvar u ovom životu.

Čak razlog toga nije ni moj ponos, niti inat iza kog se krije strah da me manje voliš,

Već je razlog toga to što je to, toliko čisto i iskreno priznanje,

To najuzvišenije osećanje i najogoljenije priznanje je nedovoljno...

Nedovoljno da opiše koliko ću te zapravo...voleti.