MONOLOG

*obraćanje širokim masama, zbog toga je vas malim slovom, uz beskrajno poštovanje širokim masama.

Nalazim korisnim da vas uputim na par činjenica. Životnih činjenica. Znate, život ide nekako svojim tokom. Kao rečica koja u planini, mislim potok u planini. Maaa... Hajmo sad da zanemarimo stilske figure! Znate, stil je jako važan. Izuzetno važan! Ko ne zna da priča, a da to stilski budi divljenje, taj ne treba da priča. Zabraniti svima, koji ne pričaju stilski, da pričaju! Zabraniti svima koji ne znaju da lažu sa stilom, da lažu! Ja volim stilske laži, obožavam! Kako bih vam rekla, neki ljudi ne žive stilski... Naravno da držim da oni treba da nestanu, utihnu, umru...

To je stvar energije. Ne znam koliko je vama energija bitna, ali meni je izuzetno bitna. Ovaj svet je jedna velika energija! Tragično šarenolika energija. Svaki čovek ima svoju energiju kojom privlači i odbija. Genijalne energije! Savršene energije. I, one, mlitave, ustajale, užegle...one koje smrde! Peku za oči! E, ta bagra treba da nestane.

Svet je podređen propadanju. Šta?! Nije valjda da ste mislila da svet ima biološki ciklus – malo propada, pa se malo popravlja... Ne, ne, neee... Sve neprestano degradira. Vidite, ja sam na mnogim primerima to zaključila. Na mnogim. Neprestano propadanje, neprestano degradiranje. I još sam nešto zaključila! Mhm... jesam. Čovek - ovaj što nije bagra, nego samo malo izgubljen - dakle, čovek MORA da degradira. To je najvažniji proces stvaranja.

Objasniću vam kako to funkcioniše...

Obratite pažnju! Vi ste se rodili, vaspitali su vas kako su vas vaspitali - loše, dobro; kvalitetno, nekvalitetno; brižno, nebrižno; voljeno, nevoljeno... nebitno je kako, ali jedna stvar je bitna. Jedna čestica vas koja je temelj vašeg oblika u kojem postojite. Uvek mora postojati klica koja se razvija, raste, grana... Kad se razgrana i razvije, ta kličica se ne vidi, ali i dalje postoji i ona je najvažnija. Ona ste vi! I sad, ako je ta kličica kvalitetna, plodonosna, onda ste čovek. Ako je zatrovana, onda ste ološ. Da biste imali mogućnost degradiranja, morate da budete čovek. Pa, da nastavim dalje. Naime, vaspitavali su vas, gajili, sve je išlo svojim određenim tokom do jednog trenutka u kom iz neobjašnjivog razloga ostanete sami sa sobom, sa svojim mislima. Onda shvatite koliko svet i život nemaju smisla. Da je sve trulež. I onda degradirate. Ubijate svaku emociju u sebi, menjate izgled sebe, sve u nameri da dostignete stadijum neprepoznavanja. Onda neko vreme, njegovo trajanje je individualna stvar, postojite u tom vremenu neprepoznavanja, ali ne vidite svrhu svog postojanja niti njegovu važnost. Više lebdite. I, uvek, ali uvek težite samoći. I kada ste okruženi ljudima, zapravo ste sami. To je stvar interpretacije događaja. I tako sami, vi naprasno počnete da razmišljate, uvek i isključivo o sebi. Može se tu još neko zadesiti, ali to je, zapravo, razmišljanje o sebi. I tako razmišljajući, tu postoji mnogo faza, nemam vremena da ih sada nabrajam, vi sebe počnete da stvarate. Stvarate se, a kada se stvorite, rodite se! Samorođenje. U trenutku kada se donesete na svet, vi počnete da se samovaspitavate. Molim vas, ne da se prevaspitavate, već da se vaspitavate. To je najbitniji deo života. Samorađanje i samovaspitavanje. A tome prethodi degradiranje. Degradiranje je nužnost u našim životima. I na kraju, postajete čovek! Svoj čovek! Nije li to divno?

Lično mislim da je predivno, i da ne treba samo jednom degradirati. Treba neprestano degradirati. Pa, da... Eto, to sam htela da vam kažem.

I još nešto! Ovo vam govorim u poverenju – Eva je za sve kriva!