Ljubav nije dovoljna da spasi voljenu osobu od stradanja, ali čini mi se da je dovoljna da spasi moje srce i dušu od bola.
Por eso - gracias, amor mio! Gracias por amor, por salvacion, por esperanza, gracias por todo!
Na javi sam odavno prestala da te sanjam, zamišljam i nadam ti se. Ipak, u snove mi dolaziš ponekad. Od velike žudnje da vidim more, sanjam ga, ali i tebe. El mar. Poslednji snovi mi daruju tebe, nas dvoje na obali, dok talasi prave najlepšu melodiju. Jednom si u crnom odelu, drugi put u belom. Ja uvek onako, slobodna, neraščešljane kose, koju krasi ruža, u beloj haljini, bosonoga... Smešiš mi se, osmehujem ti se.
Tvoj povratak u moje snove učinio je da na javi oživi davno uspavana želja za Madridom. Stan iz Almodovarovih filmova, ukrašen crvenim detaljima, ispod koga se nalazi zajednički restoran srpske tradicionalne kuhinje. Ispred loptu šutiraju dva dečaka koje izrodih u tri godine. Ja u beloj haljini, mi amor u lanenoj košulji.
Smeši mi se, osmehujem mu se.
Moželiš li ti biti taj u lanenoj košulji darivajući svetu i meni najlepši osmeh?
Нема коментара:
Постави коментар