Silvija Plat je mnogo volela

Među ljudima su hijene,

kidaju meso sa kostiju.

Drobe dušu.

Premda ni ja nisam cvećka,

Opoganila sam dušu.

Savest zbog onog greha,

najgoreg od svih,

nikada me neće napustiti.

Ali te proklete hijene...

Ne znam da li me

više bole te hijene,

ili što nisi tu

da me zaštitiš.

Mogao bi.

Umeo bi.

Ali nećeš.

Silvija Plat

je izvršila samoubistvo.

Ubila se zbog ljubavi.

I depresije.

U smrt je mogla povesti i svoju decu.

Srećom nije.

Feministkinje je slave.

Koja glupost!

Zar onu koja se ubila

zbog nekog muškarca?!

Silvijina lucidnost

odavno mi ne prija.

Baca me u depresiju.

Zaboravila sam

svaku njenu reč koju ikad pročitah.

Šta će mi njene reči?
Čitaću Pesou.

Bataliću i one rodoljubive.

Sve je ovo pakao, 

koji ne zaslužujem,

iako cvećka nisam.

Veorovatno ću otići.

U Španiju. Francusku. Italiju.
Ti ostani gde jesi,

jer te više, na svom putu sreće,

ne želim.

Izdao si me.

Kao Ted Silviju.

Ili Dijego Fridu.

I on je bio bez duše.

Kao i ti.

Ipak nisam toliko posebna,

niti lucidna kao Silvija.

Nisam ni magična kao Frida.

Razumem te.

Razumem sve.

Pokušao si.

Pokušala sam.

Nije se dalo.